Садржај
Усклађеност (ноун)
Акт сагласности.
Усклађеност (ноун)
Стање усаглашености.
Усклађеност (ноун)
Тенденција да се удовољавају или слажу са жељама других.
Усклађеност (ноун)
Мера проширења или померања оптерећене конструкције; његова флексибилност
Усклађеност (ноун)
Тачност с којом пацијент следи усаглашени план лечења
Усклађеност (ноун)
Одељење за пословање које обезбеђује поштовање свих владиних прописа.
Инцомплианце (ноун)
Услов неусклађености; одбијање да се испоштује.
Усклађеност (ноун)
радњу или чињеницу испуњавања жеље или наредбе
"начине на које држава одржава ред и поштовање"
Усклађеност (ноун)
претерано пристајање
"грозно поштовање владиних ставова које је показала комисија"
Усклађеност (ноун)
стање или чињеницу у складу са или испуњавањем правила или стандарда
"сав увоз дрвне грађе је у складу са прописима"
"овај рад процењује трошкове усаглашености такве промене политике"
Усклађеност (ноун)
својство материјала који је подвргнут еластичној деформацији или (гасу) промени запремине када је изложен примењеној сили. Она је једнака реципрочној крутости.
Усклађеност (ноун)
способност органа да се растеже као одговор на примењени притисак.
Усклађеност (ноун)
Акт сагласности; попустљив; у вези са жељом, захтевом или предлогом; уступак; подношење.
Усклађеност (ноун)
Склоност да попушта другима; саучешће.
Инцомплианце (ноун)
Квалитет или стање некомпатибилности; непоколебљив темперамент; тврдоглавост.
Инцомплианце (ноун)
Одбијање или непоштивање закона.
Усклађеност (ноун)
поступајући по одређеним прихваћеним стандардима
Усклађеност (ноун)
сретан пријатељски договор
Усклађеност (ноун)
склоност или тенденција да се попушта вољи других
Усклађеност (ноун)
акт подношења; обично предајући власт другом
