Садржај

• Еукариотска

  
  

  Еукариоти () су организми чије ћелије имају језгро затворено у мембранама, за разлику од прокариота (бактерије и друге археје). Еукариоти припадају домену Еукариота или Еукариа. Њихово име долази од грчке ευ (еу, „бунар“ или „истина“) и καρυον (карион, „орах“ или „кернел“). Еукариотске ћелије садрже и друге мембрано везане органеле као што су митохондрије и Голгијев апарат, а поред тога, неке ћелије биљака и алги садрже хлоропласте. За разлику од једноћелијских аркија и бактерија, еукариоти могу бити и вишећелијски и укључују организме који се састоје од многих ћелијских типова који формирају различите врсте ткива. Еукариоти се могу размножавати и асексуално путем митозе, као и сексуално, путем мејозе и фузије гамета. У митози се једна ћелија дели на производњу две генетски идентичне ћелије. У мејози, репликацију ДНА прати два круга дељења ћелија да би се произвеле четири хаплоидне ћерке ћелије. Оне делују као полне ћелије (гамете). Свака гамета има само један сет хромозома, а сваки је јединствени спој одговарајућег пара родитељских хромозома насталих генетском рекомбинацијом током мејозе. Чини се да је домен Еукариота монофилетски и чини једно од подручја живота у систему са три домене. Друга два домена, Бактерије и Архаје, су прокариоти и немају ниједно од горе наведених својстава. Еукариоти представљају сићушну мањину свих живих бића. Међутим, због њихове генерално много веће величине, процењује се да је њихова укупна биомаса широм света приближно једнака прокариоту. Еукариоти су еволуирали пре отприлике 1,6–2,1 милијарди година током протерозојског еона.

  
  

• Еукариотска

  Еукариоти () су организми чије ћелије имају језгро затворено у мембранама, за разлику од прокариота (бактерије и друге археје). Еукариоти припадају домену Еукариота или Еукариа. Њихово име долази од грчке ευ (еу, „бунар“ или „истина“) и καρυον (карион, „орах“ или „кернел“). Еукариотске ћелије садрже и друге мембрано везане органеле као што су митохондрије и Голгијев апарат, а поред тога, неке ћелије биљака и алги садрже хлоропласте. За разлику од једноћелијских аркија и бактерија, еукариоти могу бити и вишећелијски и укључују организме који се састоје од многих ћелијских типова који формирају различите врсте ткива. Еукариоти се могу размножавати и асексуално путем митозе, као и сексуално, путем мејозе и фузије гамета. У митози се једна ћелија дели на производњу две генетски идентичне ћелије. У мејози, репликацију ДНА прати два круга дељења ћелија да би се произвеле четири хаплоидне ћерке ћелије. Оне делују као полне ћелије (гамете). Свака гамета има само један сет хромозома, а сваки је јединствени спој одговарајућег пара родитељских хромозома насталих генетском рекомбинацијом током мејозе. Чини се да је домен Еукариота монофилетски и чини једно од подручја живота у систему са три домене. Друга два домена, Бактерије и Архаје, су прокариоти и немају ниједно од горе наведених својстава. Еукариоти представљају сићушну мањину свих живих бића. Међутим, због њихове генерално много веће величине, процењује се да је њихова укупна биомаса широм света приближно једнака прокариоту. Еукариоти су еволуирали пре отприлике 1,6–2,1 милијарди година током протерозојског еона.

  
  

• Еукариотски (придјев)

  алтернативни правопис еукариотске

• Еукариотски (придјев)

  Има сложене ћелије у којима је генетски материјал организован у језгре везане мембраном.

• Еукариотски (придјев)

  Еукариота или се односи на њега.

• Еукариотиц (именица)

  Таква ћелија или организам

• Еукариотска

  еукариота или се односи на њега; исто као еукариотска. Контрастирано с прокариотским.

• Еукариотска

  имају ћелије са видљивим језграма окружене нуклеарном мембраном; који се односи на еукариоте. Контрастирано с прокариотским.

• Еукариотски (придјев)

  има ћелије са `добрим или мембрански везаним језграма

• Еукариотски (придјев)

  има ћелије са `добрим или мембрански везаним језграма