Садржај
-
Имуно
У биологији имунитет је избалансирано стање вишећелијских организама који имају одговарајућу биолошку одбрану за борбу против инфекције, болести или друге нежељене биолошке инвазије, док имају одговарајућу толеранцију за избегавање алергија и аутоимуних болести.
Имун (придјев)
Изузеће; не подлеже.
"Као дипломата, имуни сте од кривичног гоњења."
Имун (придјев)
Заштићен је инокулацијом или услед урођене отпорности на патогене.
"Имунитет сам на козицу."
Имун (придјев)
Није рањива.
"Јао, био је имун на моје чари."
Имун (придјев)
Од имуног система или се односи на њега
"Испитали смо имуни одговор пацијената."
Имуно (именица)
Особа која није подложна инфекцији одређеном болешћу
Имун (глагол)
Да направим имуност.
Имун (придјев)
резистентна на одређену инфекцију или токсин услед присуства специфичних антитела или сензибилисаних белих крвних зрнаца
"били су природно имуни на хепатитис Б"
Имун (придјев)
који се односе на имунолошку резистенцију.
Имун (придјев)
заштићени или ослобођени, посебно од обавеза или ефеката нечега
"имуни су од правног поступка"
Имун (придјев)
ни на шта није утицало или утицало
"нико није имун на његов огроман шарм"
Имун (придјев)
Изузеће; заштићено.
Имун (придјев)
Заштићен од болести услед дејства имунолошког система, посебно ако је инокулиран или претходно изложен болести.
Имун (придјев)
Од имуног система или његових састојака или компоненти имуног система.
Имун (придјев)
Не реагује; као, имун на сугестију.
Имуно (именица)
Онај ко је имун; есп., особа која је имуна на болест због претходне повезаности са болешћу или инокулације.
Имуно (именица)
особа која је имуна на одређену инфекцију
Имун (придјев)
које се односе на стање имунитета;
"имунолошки систем"
Имун (придјев)
осигурати против;
"имуни од опорезивања све док је боравио на Бермудама"
"имуно од кривичног гоњења"
Имун (придјев)
који се односе на или имунитет (на болест или инфекцију)
Имун (придјев)
(обично праћено са 'до') на који није под утицајем одређеног утицаја;
"имуно на убеђивање"
