Садржај

• Инфорце (верб)

  
  

  застарео правопис форце

• Енфорце (верб)

  Да бисте наставили, наметали или спроводили нешто, а не нужно и силом. од 17^тхц.

  "Полиција је ту да спроведе закон."

• Енфорце (верб)

  Давати снагу или силу; да потврди, да нагласи. од 15^тхц.

  "Жртва је могла да наметне своје доказе против наводног починиоца."

• Енфорце (верб)

  Ојачати (дворац, град итд.) Додатним трупама, утврђењима итд. 14^тх-18^тхц.

• Енфорце (верб)

  Да бисте појачали, ојачали, додали силу. 14^тх-18^тхц.

• Енфорце (верб)

  Да се ​​испробате, да се јако потрудите. 14^тх-17^тхц.

• Енфорце (верб)

  Да се ​​присилим, обавезујем (некога или нешто); присилити. од 16^тхц.

• Енфорце (верб)

  Зарадити или добити силом; присилити.

  "извршити пролаз"

• Енфорце (верб)

  
  

  Да се ​​насиљем покрене или крене; возити.

• Енфорце (верб)

  Давати снагу; да ојача; оснажити; да нагони енергијом.

  "да примените аргументе или захтеве"

• Енфорце (верб)

  Да ургира; тешко лупати; да се оптерети великим стресом.

• Енфорце (верб)

  Доказати; да претпоставим.

• Извршити

  Ставити снагу; присилити; ограничити; да приморају; као, да се примењује послушност командама.

• Извршити

  Зарадити или добити силом; добити силом; као, да се наметне пролаз.

• Извршити

  Да се ​​насиљем покрене или крене; возити.

• Извршити

  Давати снагу; да ојача; оснажити; нагон енергијом; као, за спровођење аргумената или захтева.

• Извршити

  Ступити на снагу; изазвати ступање на снагу; остварити ефекат; извршити с енергијом; као да се спроводе закони.

• Извршити

  Да ургира; тешко лупати; да се оптерети великим стресом.

  
  

• Енфорце (верб)

  Да се ​​покуша силом.

• Енфорце (верб)

  Доказати; да претпоставим.

• Енфорце (верб)

  Да ојача; да се ојача.

• Енфорце (ноун)

  Сила; снага; снаге.

• Енфорце (верб)

  обезбедити поштовање закона и правила;

  „Примените правила на све“

• Енфорце (верб)

  приморати да се понашају на одређени начин;

  "Друштвени односи намећу љубазност"