Садржај
Сцориатион (ноун)
Лагано резан утор, бразда или јарак, за који је карактеристично присуство отпадног материјала из којег је изрезан. Реч је изведена од латинског сцориа, што значи шљака или баца, и тако се односи на енглеске речи сцориа и сцорифи, које се обе односе на отпад који је преостао од топљења руде.
"" Трагови његовог очевог стопала су нестали. Тамо где су већ били дуго, воденасто скоровације подсећају на спорадични ток лилипутске косилице. "~ Виллиам Фаулкнер"
Сцориатион (ноун)
Антрополошки израз који се користи за описивање жљебова или других сличних ознака на мецима. Шкоришћење је спајање "бодовања" и "стрикције".
Сцориатион (ноун)
апетични облик ексоризације
Абрасион (ноун)
Чин брисања, ношења или трљања; ношење трењем. Прво потврђено средином 17тх век.паге = 7
Абрасион (ноун)
Супстанца се тако трља; рушевине. Први пут потврђен средином 18тх век.
Абрасион (ноун)
Утицај механичке ерозије стена, посебно речног корита, фрагменти стена огреботине и стругање. Први пут потврђен средином 19тх век.
Абрасион (ноун)
Избријано, стругано или истрошено подручје. Први пут потврђен средином 20тх век.
Абрасион (ноун)
Површна рана настала стругањем; подручје коже на коме су ћелије на површини испране или истрошене. Први пут потврђен средином 20тх век.
Абрасион (ноун)
Истрошење површине зуба жвакањем.
Абрасион (ноун)
процес стругања или ношења нечега
"метал је отпоран на абразију"
Абрасион (ноун)
подручје оштећено стругањем или ношењем
"постојали су посекотине и огреботине на уснама и чељусти"
Абрасион (ноун)
Чин брисања, ношења или трљања; трошење трењем; као, абразија кованица.
Абрасион (ноун)
Супстанца се трљала.
Абрасион (ноун)
Површна егзорација, са губитком материје у облику ситних комада.
Абрасион (ноун)
избрушено подручје где се кожа трга или носи
Абрасион (ноун)
ерозија трењем
Абрасион (ноун)
спуштање честица стене трењем услед воде или ветра или леда
