Садржај
-
Сцлера
Склера, позната и као бела ока, је непрозиран, влакнаст, заштитни, спољни слој ока који садржи углавном колаген и нешто еластичних влакана. Код људи је цела склера бела, контраста обојеној шареници, али код осталих сисара видљиви део сцлере одговара боји ириса, па бели део нормално не изгледа. У развоју ембриона склере потичу из неуронског гребена. Код деце је тањи и показује неки од основних пигмената, изгледа благо плав. У старијих особа масне наслаге на склери могу деловати благо жутом. Људско око је релативно ретко да има шареницу која је довољно мала да би његов положај могао бити јасно видљив према склери. На тај начин је једном појединцу лакше закључити где други појединац гледа, а хипотеза о кооперативном оку каже да се ово развило као метода невербалне комуникације.
-
Цоњунцтива
Коњуктива активира унутрашњост капака и прекрива склере (бели део ока). Састоји се од кератинизованог, слојевитог плочастог епитела са пехарастим ћелијама, а такође је стратификовани и стубовни епител. Коњунктива је високо васкуларна, са много микровесела лако доступним за снимање слика.
Сцлера (именица)
Бело око. Чврсти спољни омотач ока покрива очну јабучицу, осим рожнице.
Цоњунцтива (именица)
Прозирна слузница која повезује унутрашњу површину очне јабучице и откривену површину очне јабучице или склере.
Сцлера (именица)
бели спољни слој очне јабучице. Предњи део ока је непрекидан са рожницом.
Цоњунцтива (именица)
слузница која прекрива предњи део ока и црта унутрашњост капка.
Цоњунцтива (именица)
Слузница која покрива спољну површину куглице ока и унутрашњу површину капака; коњунктивне мембране.
Сцлера (именица)
бјелкаста влакнаста мембрана (албугинеа) која са рожницом формира спољашњи прекривач очне јабучице
Цоњунцтива (именица)
прозирна мембрана која прекрива очну јабучицу и испод површине капка